ISTORIJAT ZDRAVSTVENOG CENTRA

Razvoj zdravstva na podrucju Kosovske Mitrovice neraskidivo je povezan sa razvojem ovog grada. Grad se prvi put pominje, krajem XV veka, kao naselje pod Zvecanom.

Prvi tragovi medicine na ovom podrucju vezuju se za manastire koji su pružali zaštitu bolesnima i nemocnima. Medu njima se pominje manastir Banjska – zadužbina Kralja Milutina. Kraljica Jelena Anžujska, žena krlja Uroša Prvog ( u Ibarskom Kolašinu postoje temelji njenog dvorca, koja je tu umrla 1314. godine) širila je zdravstveno prosvecivanje naroda i radila na zbrinjavanju bolesnih i siromašnih.
Poceci zdravstva u Kosovoskoj Mitrovici vezuje se za pocetak XX veka, imajuci u vidu i oslobadanje od turske vlasti i osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu 1920. godine.

Prvi zvanicno postavljeni okružni lekar u Kosovskoj Mitrovici bio je dr Milovan Marušic (1859-1915). U periodu izmedu dva rata, u zdravstvenim ustanovama u Kosovske Mitrovice radilo je krace ili duže 15 civilnih lekara i 3 lekara na radu u vojnoj bolnici. Od vanbolnickih zdravstvenih ustanova u ovom periodu osnovane su i radile: Zavod za zdravstvenu zaštitu, ambulante bratinskih blagajni i privatni senatorijumi. Maticna ustanova Zavoda za zdravstvenu zaštitu bio je “Državni deciji dom”, osnovan sredinom 1928. god. koji 1929. god. prerasta u Zdravstvenu stanicu sa opštom i školskom ambulantom, labaratorijom i školskim higijenskim kapatilom. Zdravstvena stanica 1940. god. postaje Dom zdravlja.

U Zdravstenoj stanici je vršeno vakcinisanje predškosle i školske dece, sprecavanje i suzbijanje zaraznih bolesti i lecenje bolesnih od malarije, a nalazila se u drvenoj baraci u Kolašinskoj ulici pored Ibra. Poseban napredak u razvoju zdravstva u Kosovskoj Mitrovici predstavlja završetak zgrade nove bolnice 1938. godine. Ona je predstavlja jedan od najsavremenijih zdravstvenih objekata u južnoj Srbiji. Na primer, još tada je imala signalizaciju za bolesnike na krevetu i na izlazu iz sobe, koju nemaju ni danas neke klinike. Nova bolnica je u prvobitnom kapacitetu imala 120 bolesnickih kreveta sa hirurškim, internim, ginekološkim i decijim odeljenjem. pocetkom II svetskog rata okupator angažuje bolnicki prostor za svoje potrebe i izgraduje u bolnickom krugu provizornu bolnicku zgradu od 20 postelja.

Posle rata 1945. godine dotadašnja Banovska bolnica se ukida i osniva se Vojna bolnica i Okružna civilna bolnica u Zvecanu. Tadašnji Dom Zdravlja se reorganizuje i transfomiše u Sresku higijensko-epidemiološku stanicu a od ambulante Bratinske blagajne formiraju se Radnicke ambulante i obrazuje se Gradska i Sreska ambulanta sa sedam seoskih ambulanti u Zubinom Potoku, Leposavicu, Rezalima, Ibarskoj Slatini, Banjskoj, Prvom Tunelu i Starom Trgu. 1948. god. u Kosovskoj Mitrovici se osniva tuberkolozni dispanzer. Higijensko-epidemiološka stanica, prerasta 1952. godine u Higijenski zavod, a Oblasna bolnica se transformiše u Opštu bolnicu.1959. godine formira se Centar za zdravstvenu zaštitu majke i dece.

Rodonacelnikom moderne zdravstvene službe smtra se prim. dr. Vladimir Vuksanovic, prvi hirurg i dugogodišnji upravnik mitrovacke bolnice. Roden je u Biocu kod Podgorice, medicinski fakultet završio je u Beogradu a hirurgiju specijalizirao pre rata kod profesora Kojena i Novakova (carskog hirurga Romanovih). U Kosovsku Mitrovicu je došao 1939. godine i ostao sve do 1961. godine kada je izabran za direktora Traumatološke bolnice u Beogradu i tu ostao sve do kraja života. Od 1947. do 1959. bio je uporavnik Hirurškog odeljenja. Prema svedocenju njegovog ucenika i naslednika prof. dr. Vladimira Radunovica, ” prim. dr. Vladimira Vuksanovica je krasilo to da je bio lekar i hirurg sa širokim dijapazonom znanja a posebno to što je imao sve ljudske osobine pravog coveka. On je pomogao mlade ljude da rade ali je uvek od mladih ljudi prihvatao i nešto novo. Mi mladi hirurzi, kad god smo nešto novo procitali slobodno smo mogli da unosimo te novine. Pošto je 1957. godine boravio u Francuskoj, po povratku dr. Vuksanovic je prvi obavljao operacije grudne hirurgije u Kosovskoj Mitrovici, i kada se te operacije nisu obavljale ni u Beogradu i Nišu”. Odlaskom dr. Vuksnovica 1961. godine na mesto upravnika bolnice zamenio ga je dr. Ranko Stankovic, a od 1962. godine upravnik bolnice je postao prof. dr. Velimir Radunovic koji je ujedno bio i šef hirurgije. U to vreme radio je i dr Branko Sterio – hirurg i dr. Milan Jovanovic.

Medicinski centar je 1966. godine objedinio Opštu bolnicu, Dom narodnog zdravlja, higijenski Zavod, Gradsku apoteku, Zdravstvenu stanicu kombinata “Trepca”, Ambulantu duvanske indrstrije, Ambulantu u Zubinom Potoku i dispanzere. Spajanjem kurativne i preventivne delatnosti išlo se na objedinjavanje zdravstvene službe u opštini i regionu. Sa oko 120 lekara, 64 specijaliste, 30 lekara na specijalizaciji i ostalih lekra opšte prakse, to je bio vrlo važan centar u Srbiji. Ta integrisana zdravstvena služba je neosporno dala svoj kvalitet.

Šesdesete godine su predstvaljale prvi uzlet ove ustanove. Posle prve generacije vrsnih hirurga dolaze dr Ivan Pešic, dr Uroš Komad – izuzetan hirurg i legenda mitrovacke hirurgije, zatim dr Sami Beciri, dr Kosta Jeftic i drugi. Za taj period je karakteristicno da se osim opšte hirurgije razvijaju i ostale grane. Završavanjem specijalizacije iz pojedinih bolesti, otvorena su nova odeljenja. Pominjemo neke od tadašnjih lekara: internista dr Svetomir Stožinic, pedijatar dr Vesela Lekic, ginekolog dr Dragiša Dragovic, pneumoftiziolog dr Dušan Popovac, a pre njega dr Vasic. Pecat ustanove u to vreme dao je i dr Ratko Božovic nacelnik Službe opšte medicine i vanbolnicke delatnosti. O strucnom usavršavanju u tom vremenu govore studijski boravci u inostranstvu. prim dr Božo Colakovic je boravio u Engleskoj i završio organizaciju zdravstvene službe pre inegracije centra.

Dr Velimir Radunovic je 1966/67 godine poravio na specijalizaciji na klinikama u Parizu. Kasnije su na strucnom usavršavanju u Moskvi boravili dr Velimir Radunovic, dr Božo Colakovic, dr Ratko Božovic, dr Radoslav Orlovic i drugi. Osnivanjem Medicinskog Fakulteta u Prištini iz tadašnjeg Medicnskog centra 12 lekara je izabrano za profesore, predavace i asistente, odnosno 2/3 predavaca na nastavi na srpskom jeziku je bilo iz Kosovske Mitrovice. Od njih su prof dr Velimir Radunovic, prof dr Svetomir Stožinic, prof dr Dragiša Dragovic, prof dr Božidar Colakovic i prof dr Dušan Popovac izabrani za redovne profesore.

Veliki problem u razvoju zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica nesumnjivo je bilo osipanje kadrova. O tome svedoci podatak da je od 1976- do 1993. godine oko 53 lekara iz Kosovske Mitrovice radilo na teritoriji Beograda i okoline. Sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina Medicinski centar napušta 30-ak lekara uglavnom specijalista, iskusnih hirurga, ginekologa, što je dovelo u pitanje rad nekih bolnickih odeljenja.

Najpre prof dr Vladimir Vuksanovic odlazi u Beograd 1962. godine za upravnika Bolnice za traumatologiju, prof dr Ranko Stankovic (1965) za upravnika Centra za urgenta stanja, pa za upravnika Doma zdravlja Novi Beograd, prof dr Svetomir Stoženic je upravnik Interne klinike na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Prof dr Duško Popovac bio je direktor Gradskog zavoda za bolesti pluca i zaštitu od tuberkoloze, prof dr Božidar Colakovic je bio dekan Medicinskog fakulteta i rektor Univerziteta u Prištini, kao i direktor Republickog zavoda za zdravsvenu zaštitu.

Prof dr Velimir Radunovic je bio nacelnik hirurgije i direktor hirurškog bloka KBCa “dr Dragiša Mišovic” u Beogradu, prim dr Uroš Komad je šef hirurgije u Zemunskoj bolnici, dr Momcilo Inic je i sada onkologiji u Beogradu. Oni su uglavnom bili ili jesu direktori, upravnici i nacelnici odeljenja.

Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica od 1993 godine objedinjuje, sledece radne jedinice:

Opšta bolnica Kosovska Mitrovica
Dom Zdravlja Kosovska Mitrovica
Dom Zdravlja Zubin Potok
Dom Zdravlja Leposavic
Dom Zdravlja Vucitrn
Dom Zdravlja Srbica
Apotekraska ustanova
Služba nemedicinskih poslova